Prepoznavanje simptoma mentalnih poteškoća kod mladih je ključno za pravovremenu intervenciju i podršku, kazala je za Infolid psihološkinja Zehra Hasanbegović.
Ona je rekla da je veoma važno prepoznati promene u raspoloženju i ponašanju kod mladih.
-Mladi mogu imati nagle promene raspoloženja što može uključivati ekstremnu tugu, bes ili osećaj praznine. Ta povećana razdražljivost i intezivne reakcije na nebitne stvari, lako izazvane frustracije ili agresivnost mogu biti znakovi unutrašnjih konflikata, simptoma depresije i drugih emocionalnih problema. Socijalna povučenost i gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima su ranije uživali, izbegavanje socijalnih interakcija i povlačenje u sebe mogu ukazivati na simptome anksioznosti i depresije, kazala je ona.
Dodala je da mladi, takođe, mogu imati probleme u školi i pad u akademskim rezultatima.
-Nedostatak interesovanja za učenje, pad koncentracije, često izostajanje iz škole i sve nam to može biti pokazatelj narušenog mentalnog zdravlja mlade osobe, kazala je ona.
Psihološkinja Zehra Hasanbegović kaže da je veoma bitno na vreme prepoznati promene u fizičkom funkcionisanju mladih.
-To mogu biti problemi sa nesanicom, čestim buđenjem tokom noći, prekomerno spavanje, promene u apetitu, fizičke tegobe bez jasnog medicinskog uzroka kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, vrtoglavica i drugo, kazala je ona i dodala da je rano prepoznavanje svih ovih simptoma ključno za pružanje podrške i preventivne mere.
Zato je, smatra ona, veoma važno da se što više govori o mentalnom zdravlju jer se na taj način može smanjiti stigma koja sprečava mlade i njihove roditelje da se obrate za pomoć.
Zdrave navike, dodaje ona, ključne su za održavanje mentalnog zdravlja mladih, posebno u “današnjem svetu koji često može biti izazovan i stresan.”
Naša sagovornica kaže da je više zdravih navika koje mogu pomoći mladima da unaprede i sačuvaju svoje mentalno zdravlje.
-Veoma je bitna redovna fizička aktivnost koja ima dokazane benefite za mentalno zdravlje. Redovno vežbanje pomaže u smanjenju stresa, anksioznosti, depresije, a, takođe, poboljšava raspoloženje i povećava samopouzdanje. Preporučuje se minimum 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno. Druga zdrava navika je pravilna ishrana koja podrazumeva konzumaciju voća i povrća, žitarica i zdravih masti, proteina. Sve to doprinosi opštem zdravlju tela i mozga. Održavanje uravnotežene ishrane pomaže u stabilizaciji raspoloženja i energije, kazala je ona.
Dodala je da je redovno spavanje od velikog značaja jer kvalitetan ima presudnu važnost za mentalno zdravlje.
-Mladi bi trebalo da spavaju između sedam i devet sati svake noći. Nedostatak sna može negativno uticati na raspoloženje, kognitivne funkcije i sposobnost suočavanja sa stresom. Važno je ovladati tehnikama za upravljanje stresom. To uključuje tehnike kao što su duboko disanje, vežbe relaksacije, ali i aktivnosti kao što su čitanje, slušanje muzike ili bavljenje hobijima kojima se opuštaju, kazala je psihološkinja Zehra Hasanbegović.
Održavanje socijalnih veza je, kaže ona, veoma bitno za mentalno blagostanje mladih.
-Povezanost sa porodicom, prijateljima i zajednicom igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Redovni kontakti sa bliskim osobama pružaju podršku, smanjuju osećaj usamljenosti i poboljšavaju opšte emocionalno blagostanje. Ove zdrave navike zajedno doprinose očuvanju mentalnog zdravlja mladih gradeći temelj za emocionalnu stabilnost, samopouzdanje i uspešno suočavanje sa izazovima života, kazala je psihološkinja Zehra Hasanbegović.
Zaključila je da podrška porodice, obrazovnih institucija, ali i zajednice igra ključnu ulogu u promovisanju ovih navika i stvaranju okruženja koje podstiče dobrobit mladih.
*Ovaj tekst rezultat je projekta “Da progovorimo o mentalnom zdravlju mladih u Novom Pazaru” koji realizuje Novinska agencija Info Leader Media uz sufinansiranje Grada Novog Pazara.