Raško, Jošanice moja, od tebe mi napraviše Trnavicu

Pre nekoliko godina rekom Raškom u Novom Pazaru plutalo je mrtva krava. Mnogi su bili u čudu, socijalnim mrežama kružile su slike i snimci, vesti su se ređale kao na traci, ali, sve je ostalo na tome.

Koji dan kasnije gledali smo snimke životinjske krvi koja se iz klanica uliva u Rašku, Jošanicu i Trnavicu. Digla se nekakva dževa, taman čovek pomisli da će neko „popiti“ debelu kaznu ali… Opet nikom ništa.

Beše proleće pre pet ili šest godina kada je onamo kod brane, na Raški, u centru Novog Pazara osvanuo frižider. Doduše, polupan i prazan ali frižider. Nadležnima je bilo teško da utvrde čiji je bio jer baš takav, polupan i prazan, ima skoro svaka treća kuća u Novom Pazaru.

Uzvodno, uz Rašku, sa leve i desne strane, bačene su školjke havarisanih automobila. Gledali smo i snimke na kojima se vidi kako živi malter sipaju u reku.

A onda smo se čudili i ibretili kada se iz Gradske toplane danima izlivao mazut u reku. Smrdelo od petka do utorka. Prva rekacija nadležnih usledila je u ponedeljak, normalno, posle vikenda. Izašli, kao nešto istraživali, analizirali i spise poslali u Beograd. Zaključili su u ponedeljak ili utorak ono što je svakom građaninu još u petak, kada je mazut prvi put potekao rekom, bilo jasno-da je trovač ustvari javno gradsko komunalno preduzeće Toplana, da je našu reku otrovalo naše gradsko preduzeće. I, opet nikom ništa?

Jošanica je juče bila bela. Bela ali prljava. Danima se u nju izlivaju nekakve hemikalije, boje, tečnosti. Niko ne zna šta ali nije bitno. Nadležne to ne zanima. Nisu ludi da se bave svojim poslom.

Trnavicom plutaju ovčiji, kravlji i koziji unutrašnji organi. Nizvodno se zakače o nešto, obično o komad bačenog nameštaja, nekada i o građevinski šut koji je neko juče tu bacio.

Riba u ovim rekama nema. Kreket žaba poslednji put čuo se jedne noći tokom policijskog časa u doba korone. Valjda su pobegle. Možda se i otrovale. Zato pacova ima. Ulaze ljudima u kuće.

Nadležni spavaju, vikend je, a još i kiša pada. Nemaju kabanice.

Pa nisu ludi da rade svoj posao.

Anel Grbović