Iako su uslovi života na Pešteru surovi, to nije pokolebalo mlade roditelje da ostanu na dedovini, ni ne razmišljajući da spas potraže u većim gradovima, piše RINA.
Ostali su na svojim imanjima, mahom se bave stočarstvom i zahvljaljujući njima škola u sjeničkom selu Bare i dalje je puna, iako se ponekad na nastavu tokom teškim zimskih meseci može stići samo na konju.
-Deca su odlična. Dobri su ljudi, odgovorni, idu redovno u školu, dobri su sportisti, dobri radnici. Prosek je vrlo dobar, odličan. Dobra stvar je da i kada odu u srednju školu nas ne obrukaju. Budu isti takvi ako ne i bolji, kaže za RINU, direktor škole, Milan Babić.
Ovu seosku školu pohađa 65 učenika, a najudaljeniji učenik mora često da prepešači i po petnaestak kilometara. Baš ono što često slušamo u pričama naših roditelja, za ove mališane je i dalje realnost. Sve to ih čeliči i stvara od njih dobre đake, vredne i uspešne ljude.
-Imam sina ovde u školi. Zimi je teško, padaju veliki snegovi. Deca pešače, do puta i prevoza, nekih pet kilometara. Ja kad sam išao, pešačio sam u oba pravca, po petnaest kilometara, kaže jedan od meštana najhladnijeg dela Srbije.
Ovu školu pohađaju i srpska i bošnjačka deca, svi su složni i kao jedno. (RINA)
