Sankcije su nepopularne, ali se mi ne bavimo životom ljudi u Rusiji, pa ni u Ukrajini, bez obzira na to koliko empatije imali, već kvalitetom života ljudi u Srbiji, i zato bi razuman izbor bio da Rusiji uvedemo „izvestan nivo sankcija“, izjavio je Zdravko Ponoš za Fonet.
Još na početku sukoba rekao sam da je po sredi agresija na Ukrajinu, podsetio je kandidat na nedavnim izborima za predsednika Srbije i upozorio da se taj rat negativno odražava na naš kvalitet života i to ne samo sada, već da će njegove posledice osećati i naredne generacije.
Ako uz to imamo u vidu i ovaj vrednosni aspekt, napomenuo je Ponoš, onda bi u pravljenju racionalnog izbora, vodeći računa o sebi, trebalo da postupimo poput Mađarske i kažemo – ovo možemo, ovo ne možemo.
Kako je objasni, na taj način pokazali bismo političku volju da budemo u klubu kome želimo da pripadamo, ali vodeći računa i o našim interesima.
Moramo da se grejemo i naredne zime. To uostalom rade i članice Evropske unije (EU). Nema razloga da mi sečemo granu na kojoj sedimo. Ali, moramo da se opredelimo, ovo je za nas popravni za 1989. godinu, poručio je Ponoš.
Uprkos tome što se ambijent u svetu promenio i što se stvari neće vratiti na staro, jer istorija ne ide unazad, on ne veruje da će se Aleksandar Vučić iz uverenja okrenuti prema Zapadu, već zato što će biti prinuđen.
Prema njegovom viđenju, Vučić čeka da se promeni raspoloženje u javnosti koje je formirao tako kao da su on i Vladimir Putin braća, pa sada to treba da se prepakuje.
Osim toga, on će za nepopularne stvari tražiti da podeli odgovornost u delu svoje stranke, ali će mu biti potrebna i podrška, makar prećutna, i onih koji su percipirani kao opozicija i bili su, i ja i dalje verujem da jesu, naglasio je Ponoš.
Prema njegovoj oceni, Vučiću svakako već sada prijaju promene tonaliteta i načina na koji mu se obraćaju, što se već primećuje, iako ničim nije zaslužio.
To može da se poredi sa onim kada je Obami data Nobelova nagrada pre nego što je bilo šta uradio, rekao je Ponoš, i „ove koji se sada na drugi način obraćaju“ Vučiću upitao čime je on to zaslužio.
Kako je obrazložio, „ovi koji veruju da će nešto da uradi, neka sačekaju da uradi, pa onda neka počnu da mu se obraćaju na taj način“.
Upitan o predstojećoj poseti ruskog šefa diplomatije, Ponoš je izjavio da je prilično siguran da Sergeja Lavrova niko nije zvao, nego da je on rekao da dolazi, što nije prvi put.
Politički mu je važno da pokaže da Rusija ima i dalje prijatelja u Srbiji i to je redu, rekao je on i napomenuo da „nije od onih koji misle da Lavrovu ne treba dozvoliti ulazak u Srbiju, svakako da treba, kao što treba i da se razgovara“.
Pitanje je, međutim, šta od ove posete politički ima Moskva, a šta imamo mi? Da li ćemo dobiti još 10 dolara manje po kubnom metru gasa ili ćemo dobiti njihovo razumevanje što ćemo uvesti neke sankcije, na primer na kavijar ili ugalj koji ne uvozimo, pita se Ponoš.
Što se tiče dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca, on je objasnio da Nemačka želi da ostane u igri, mada joj se verovatno ne sviđa što se ovde više govori o Otvorenom Balkanu, nego o Berlinskom procesu.
Nemačka ne želi da izgubi prisustvo u regionu, ali je Vučić izgubio podršku koju je imao u vreme Angele Markel, rekao je Ponoš, a ne izgleda ni da je miljenik nove nemačke vlade.
On ne zna da li je to čekić i nakovanj, jer ne veruje da Lavrov dolazi da nešto pritiska, ali veruje da Šolc dolazi i ne očekuje da će imati „previše razumevanja za vladara jedne despotije na Balkanu“.
Ponoš ističe da bi valjalo da Nemačka i EU ponude nešto novo i povrate evro-optimizam u regionu, jer bi mnogi problemi bolje bili rešavani ako bi se stavili u evropsku perspektivu i ako bi ona bila izvesnija, bez obzira na to da li će biti realizovana i kada će biti realizovana. (FoNet)
