Adem Ljajić je odrastao u Partizanu, ali podseća da je Novi Pazar njegov grad i klub. On je trinaest godina oduševljavao navijačke mase u Italiji i Turskoj. Za nešto više od mesec dana navršiće se 14 dugih leta od poslednje utakmice u dresu Partizana.
Od tada do danas nikada se nije dogodilo da u zvaničnom meču za suparnika ima crno–bele. Ponedeljak je dan kad će se i to promeniti, i to sa klubom iz grada u kom je rođen.
Tako nešto samo život može da servira.
Kad neko ostavi tako dubok trag u slavnim klubovima poput Rome, Intera, Fiorentine, Torina i Bešiktaša, gde je onda u toj galeriji velikana mesto Partizanu?
– Veliki su to klubovi i naravno da ostane draž što ste bili deo njih. Radio sam samo svoj posao, profesionalno. Partizan je ipak nešto drugo, tu sam odrastao. Ne kaže se tek tako – za druge se navija, Partizan se voli. Nikad ne mogu da se odužim klubu, mada sam u nekoj meri kroz ,,minimalac” nešto i vratio. Mnogo mi je pomogao, odatle sam krenuo da pravim karijeru. Osvojio dva prvenstva i kup, a i klub je dobro prošao od mog transfera.
Kome će u predstojećem duelu biti teže, crno–belima zbog igrača koji su tamo obeležili jedno vreme (Ljajić, Suma, Šćepović…) ili vama ukoliko budu proradile emocije?
– Stoji da smo tamo odrasli, ali emocije ostaće po strani. Novi Pazar je moj grad, moj klub i sa saigračima daću maksimum kako bismo 90 minuta odigrali na najvišem nivou i pobedili. Igrači Partizana su se namestili, igraju dobro i pobeđuju. U sjajnoj su formi i iz tog razloga nam neće biti lako. Posebno mislim na Šćepu i mene, kao decu Partizana.
(Foto Senad Župljanin)
