Kahramanmaraš, spoj novog i starog. Grad pun istorije. Nalazi se u istočnom delu Turske. Ovaj grad se do pre pedesetak godina zvao Maraš, ali je u čast ratnika promenio svoje ime. Danas je to grad koji broji preko 400 hiljada stanovnika.
Mnogo je toga što Kahramanmaraš nudi svojim posetiocima. Nezaobilazni su muzeji, ima ih nekoliko i svaki vredi posetiti. Tu vas čekaju mozaici nastali još u rimskom i vizantijskom periodu. Istorijski podaci govore da su Rimljani ove predele naseljavali još šezdesetih godina pre nove ere, a oni su iza sebe ostavili mnogo toga.
Nad rekom Džejhan ponosno, vekovima unazad, stoji Stari kameni most. Ovaj most jedan je od simbola Kahramanmaraša. Podaci pokazuju da je izgrađen u 15. veku. Sa šest lukova i razdelnicima, sa strukturom od šljunka, predstavlja neverovatno arhitektonsko čudo i jedan je od retkih građevina ovakvog tipa u svetu.
U blizini Velike džamije, koju karakteriše drveni krov, a koja je izgrađena sredinom 15. veka, nalazi se Kapali čaršija, natkriveni bazar. U njemu se nalazi 116 radnji, a svaki za sebe je priča. Priča neispričana. Priča koju niko i nikada neće uspeti da ispriča. Zanatlije, od kovača do poslastičara. Zanimljiv je bio stariji čovek koji ručno izrađuje kuhinjske noževe. Veštim rukama stvarao je oruđe koje će neko kupiti i odneti svojoj kući hiljadama kilometara daleko.
Kapali čaršija je izgrađena pre više od 400 godina i ima osam ulaza. Po sredini se nalazi molitvena kupola, što je dodatno krasi i čini lepšom.
Istočno od nje nalazi se Tašan izgrađen 1650. godine. Nekada, kada je nastao, to je bila gostionica. U prizemlju su bile štale u kojima su trgovci i putnici odmarali svoje čistokrvne konje, dok su na spratu bile sobe, magacini… Čini se da se još uvek čuje žagor karavana koji je tu odmarao pre više od tri ipo veka.
Centar grada prepun je ugostiteljskih objekata. Čorbe, meso, kebapi, povrće, slatkiši…
Ugostiteli nasmejani i srdačni. Ispunjavaju sve želje svojih mušterija. Nas su „zagrejali“ ukusnom čorbicom, a kasnije nam servirali kebap čiji miris i ukus još uvek pamtimo.
Za dezert nam je poslužen sladoled od kozijeg mleka. U istom tanjiru bile su baklave različitih aroma. Sve to jede se u Kahramanmarašu, gradu na istoku Turske.
