Ne kaže se uzalud da ništa ne rađa kao pečurke posle kiše, a da je upravo tako pokazuje i primer koji stiže sa Kopaonika, gde je grupa ispitivača rude sasvim slučajno pronašla ogromnu gljivu puharu tešku preko dva kilograma.
– Pronašao sam puharu koja je već na prvi pogled izgledala veliko ali nisam očekivao da ima više od jednog kolograma. Međutim, kad sam je izmerio pokazalo je dva kilograma i 50 grama. Meni i mojim kolegama bila je odlična večera, isekli smo je na šnite i ispržili, jako je ukusna. Jedna je bila dovoljna za nas petoricu, kaže za RINU, Marko Jevđenijević iz Stragara.
Inače, prema rečima stručnjaka, ovu gljivu opisuju kao tzv. veliku puharu loptastog oblika koja se uglavnom sreće tokom leta i s jeseni. Najčešće se može pronaći na otvorenim i poluotvorenim mestima poput bašta, na livadama, poljima, u okolini seoskih puteva i drugde gde je zemljište izdašno hranljivim materijama.
-Tako veliki primerci mogu biti vezani samo za puharu, koja ukoliko su vremenski uslovi odgovarajući može dosta da poraste, čak i da ima obim veći preko metar. Nisu otrovne, ali ne mogu se svrstati ni u jestive vrste. Jestiva je samo dok je bela i mlada, a kasnije kad se samelje njihov prah se može koristi u medicine, kaže profesor Duško Brković.
Najkusnija je u prženom obliku, sama ili sa nekim dodatkom. Lekovita je. Koristila se ranije u narodnoj medicini za zaustavljanje krvarenja na posekotinama. (RINA)