Beograd bi, ako je suditi po trenutnoj dogovorenoj agendi, u narednih nedelju dana trebalo da ugosti najpre ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova 6. i 7. juna, a zatim i nemačkog kancelara Olafa Šolca 10. juna. Ipak, i dalje je neizvesno hoće li protokole bilateralnih susreta i srdačno domaćinstvo naše zemlje za sve goste ugroziti diplomatija “ispod stola”, na šta ukazuju nezvanične informacija da je visoki gost iz Berlina spreman čak i da otkaže svoj dolazak, ukoliko se pre njega sa ovdašnjim domaćinima sretne ruski šef diplomatije.
Sa druge strane, pominje se i da bi neka od zemalja mogla da zabrani prelet aviona u kojem bi bio Lavrov, ali to ne bi trebalo da bude nepremostiva prepreka poseti, jer ruta između Moskve i Beograda ima nekoliko i može se pronaći “slobodno nebo”. Tako se “ukrajinski front” u izvedbi velikih sila politički preselio i u našu zemlju, koja se, ni kriva bni dužna, ponovo našla između čekića i nakovnja.
Da nešto nije u redu, izjavom je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić koji je pre dva dana rekao da se komplikuju stvari oko dolaska Lavrova, ali nije želeo da otkriva detalje.
I u petak je govorio o ovoj temi, rekavši da je poseta Lavrova isplanirana, ali da će za dva dana dati preciznije informacije. On je takođe dodao da ne isključuje mogućnost da dolazak ruskog diplomate može da ugrozi posetu Šolca:
– Postoji nešto što ja znam, a vi ne znate. Da li će biti sve u redu? Videćemo. Može da bude sve u redu, a možda i ne – rekao je Vučić.
On je još jednom pojasnio da se zna tačan plan kada bi sa kim trebalo Lavrov da se sastane, njegov odlazak na Groblje oslobodilaca, razgovor sa ministrom Nikolom Selakovićem… Ponovio je da je ključni cilj Srbije da očuva mir i stabilnost.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je, pak, u petak da će Lavrov posetiti Srbiju 6. i 7. juna i razgovarati sa predsednikom Vučićem. Ona je na brifingu za novinare istakla da će razgovarati i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem, predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem i patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem. Navela je da se očekuje da će teme razgovora biti bilateralna politička i ekonomska saradnja, razmena mišljenja o situaciji u regionu Balkana, kao i aktuelna međunarodna pitanja.
I u Berlinu je potvrđeno da će Šolc sledeće nedelje biti u dvodnevnoj poseti Zapadnom Balkanu, Grčkoj i Bugarskoj.
Kako je navedeno u saopštenju iz kabineta kancelara, u fokusu će biti EU perspektiva, regionalna saradnja, prevazilaženje bilateralnih blokada i dalja zajednička reakcija na ruski agresorski rat protiv Ukrajine.
U trenutnim okolonostima, kada je Nemačka naš najveći trgovinski partner, dok smo sa Moskvom u pregovorima oko gasnog aranžmana, “vin vin” pozicija za Beograd bi bila da ugosti oba političara. Pritisak da mora da bira svakako bi bio težak za našu zemlju.
Diplomata u penziji Branko Branković objasnio je, za “Novosti”, da “ako je Šolc nešto govorio o dolasku u Beograd u smislu da mu smeta poseta Lavrova, onda je to klasičan primer mešanja u unutrašnje stvari države”.
– Ne može on da uslovljava, bez obzira na sukob u Ukrajini. Mi smo treća zemlja i nema razloga da posete ne bude. Da li će doći Lavrov ili ne to je stvar dogovora naših i ruskih vlasti i o tome ne treba niko drugi da odlučuje. Ako Lavrov dođe, a Šolc ne, biće jasno da je nemački kancelar uslovljavao svoju posetu nedolaskom Lavrova. A, ako Šolc dođe, a Lavrov ne, može da se dogodi da je određen drugi datum za njegov dolazak – istakao je Branković.
Kako je naveo, bio bi iznenađen da se bilo koja od ovih poseta koje su dogovorene, ne sprovede:
– Na kraju krajeva, kakve veze imaju nemački kancelar i ministar spoljnih poslova Rusije. To čak nije ni isti nivo. Ali, svašta se trenutno dešava i svako se meša gde god može.
Naš sagovornik dodaje i da pitanje preleta ne bi trebalo da predstvlja problem, jer ne veruje da bi se, recimo Bugarska ili Rumunija, na ovaj način i bez potrebe konfrontirale sa Rusijom.
Među temama razgovora Lavrova i Vučića trebalo bi da bude situacija u svetu koja je izazvana ukrajinskom krizom, kao i snabdevanje gasa Srbije, koja potpuno zavisi od isporuka iz Rusije. Naši zvaničnici su više puta isticali pozicije Beograda koji je osudio napad na teritorijalni integritet i zalaže se za poštovanje međunarodnog prava. Takođe, ne uvodimo sankcije Rusima zbog tradicionalne povezanosti, ali i zbog toga što smo sami bili žrtve kaznenih mera koje nanose štetu samo narodu, ali ne i rukovodstvu. (Novosti)