Deficit pojedinih profesora i nastavnika u školama u Srbiji je sve veći problem: Nedostaje prosvetara za matematiku, fiziku, hemiju i nemački jezik. Kako privremeno i dugoročno rešiti ovaj problem?
U Ugostiteljsko – turističkoj školi u Nišu je nedavno čas matematike držala profesorka geografije. Direktorka te škole je za lokalne medije izjavila da je profesora matematike dugo tražila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, ali da ovih kadrova nema među nezaposlenima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, u Beogradu fali čak 20 nastavnika i profesora matematike, u Nišu 4, u Kragujevcu 3, u Zrenjanjinu i Valjevu po jedan. Slična je situacija i u drugim mestima u Srbiji.
To je prilično zabrinjavajuća situacija, smatra Milan Zlatanović, profesor sa Prirodno – matematičkog fakulteta u Nišu, posebno što je matematika izuzetno važna u procesu razvijanja logičkog mišljenja, načinu rasuđivanja i povezivanja činjenica.
Mogu i studenti završnih godina…
Ako na Birou rada nema profesora matematike, on predlaže da škole angažuju studente matematike sa završnih godina studija.
„Vrlo je bitno ko vam predaje matematiku u školi i nije naivno uopšte da to rade nestručna lica, i opredelio bih se za studente završnih godina. Oni su itekako bolja opcija, jer predavati matematiku zahteva posebne veštine iz pedagoško – psiholoških predmeta, kao i iz osnovnih matematičkih disciplina”, kaže Zlatanović.
Međutim, ni studenata matematike nema dovoljno već godinama, kaže Zlatanović. Prirodno – matematički fakultet u Nišu već desetak godina ne uspeva da popuni 54 budžetska mesta za studiranje, dok su pre toga imali i samofinansirajuće studente.
Razlog za to on vidi u tome što je ranije matematika bila spojena sa informatikom, a od kako je odvojena u posebne departmane, matematiku upisuje tek dvadesetak mladih godišnje, a ukupno do diplome stigne njih petanestak.
Matematika nije bauk, ali…
Profesor Zlatanović smatra da interesovanje za matematiku na globalnom nivou ne opada, dok je u Srbiji sve veći trend da se upisuju fakutlteti gde se lakše dolazi do diplome.
„Za matematiku je neophodan talenat i kontinuirani rad. Ovo drugo je presudno”, kaže on i dodaje da mladi nemaju motivaciju da rade u prosveti.
„Profesorsko zanimanje je prema mom mišljenju vrlo degradirajuće pre svega što je taj zakon koji uređuje odnose đaka i profesora drugačiji nego što je bilo ranije, i zbog toga što su plate vrlo male. Ono što bih ja preporučio je da plate prosvetnim radnicima budu znatno veće da bi oni imali motivaciju da upisuju matematiku, a i druge nauke, i da se bave prosvetom jer je rad u prosveti izuzetno važan za našu decu, za buduće generacije. Takođe bih predložio stipendiranje studenata koji hoće da upisuju deficitarne module”, kaže profesor PMFa Milan Zlatanović.
Traže se i nastavnici iz nekih drugih predmeta
Profesori matematike nisu jedini koji nedostaju školama u Srbiji. Nadležno ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom odgovoru za DW potvrđuje da postoji velika potražnja i za nastavnicima fizike, hemije i nemačkog jezika. (DW)
