Obućar Ismail Salković Car iz Novog Pazara kaže za Infolid da je ovaj zanat zavoleo još u detinjstvu i da je tada shvatio da će se ovim poslom baviti celog svog života.
Ismail je jedan od malobrojnih obućara u ovom gradu. Njegova radionica nalazi se u srcu Stare čaršije, a iz nje pruža se nestvaran pogled na nekadašnju Carigradsku džadu.
-Od 1967. godine sam sa svojim babom u radionici. Ceo svoj život sam proveo sa njim, zajedno smo radili. Malo škola, malo za obućarskim mašinama, priča Ismail za Infolid.
Njegove obućarske mašine okrenute su ka velikom izlogu. Prolaznici često zastanu i na trenutak pogledaju Cara koji popravlja obuću, ili u hodu “bace” pogled ka unutrašnjosti radionice.
-U ovoj ulici, Prvomajskoj, smo od 1968. godine i evo do dan danas. Ovde sam stekao zanatsku penziju, kaže Ismail.
Ovaj obućar i danas radi jer se tako bolje oseća.
-Uvek sam radio. I kod kuće smo proizvodili papuče, tašne, a ovo mi je samo dodatno, da nisam dokon i da ne bi išao po kahvama ceo dan. Ovako, napravio sam sebi obavezu da radim, da idem na namaze… I ne osetiš da ti prođe vreme kad radiš, priča obućar Ismail.
Salkovići su ranije proizvodili dečije sandale i papuče, sobarice, tašne… Bila su to bolja vremena, više se zarađivalo, cenio se kvalitet. Za ovu obućarsku porodicu, koja je u Novom Pazaru na dobrom glasu, čulo se širom zemlje. Imali su mušterije od severa do juga.
-Sada samo vršimo popravke…Ovaj zanat izumire. Radiću ga dok sam živ, a posle moje smrti daće Bog da će ga raditi neko od mojih, kazao je Ismail.
Dodaje da njegova deca nisu zainteresovana za obućarstvo. Birali su druge poslove.
-Od ovog posla može da se živi iako nema neke velike zarade. Ovo je posao od kojeg se “ahte-vahte” ponešto zarađuje. Posla ima ali nema dovoljno da bi se isplatile dažbine… Evo ja sada dajem 100 eura za struju, a ne mogu da se ugrejem, kazao je on.
Car bi opet krenuo istim stopama, da može da vrati vreme. Obućarski zanat je deo njegovog života.
-Posao nam je uništila roba iz Kine. Primera radi, mene je proizvodnja jednog para papuča koštala pet eura, a donesu ih iz Kine i prodaju ih za dva ili tri eura. Naš kvalitet je uvek bio bolji, kaže Ismail i dodaje da se nikada nije dogodilo da mu mušterija reklamira obuću koju je ranije proizvodio.
*Ovaj sadržaj nastao je u okviru projekta “Sačuvajmo zanate od zaborava-šansa za mlade”, koji, uz sufinansiranje Grada Novog Pazara, realizuje Novinska agencija Info Leader Media.
