Novopazarka Dženita Lukač, vlasnica kompanije Meros, kožarstvom je počela da se bavi pre sedam godina i jedina je žena u ovom delu Srbije koja proizvodi pustećije.
Ona za Infolid kaže da je ljubav prema ovom starom zanatu osetila još u detinjstvu.
-Nekada sam, kao mala, na selu kod svojih čuvala ovce i još tada sam osetila želju za ovim zanatom. Želela sam da sačuvam kožarstvo od nestanka, priča Dženita.
Kasnije je, kako kaže, počela da istražuje da li u Novom Pazaru i okolini postiji neko ko proizvodi pustećije i druge proizvode od životinjske kože.
-Tada sam shvatila da je kožarstvo na izdisaju jer se ovim zanatom više niko ne bavi. Onda sam tražila ljude iz drugih gradova širom Srbije koji štave kožu, kaže Dženita Lukač.
U tome je i uspela pa je određeno vreme boravila kod tih zanatlija.
-Oni su pokazali veliku volju da me nauče ovom poslu i na tome sam im zahvalna. Njihovi potomci ne žele da se bave ovim poslom, rekla je ona.
Ovu preduzetnicu je ka kožarstvu najpre odvela ljubav prema starim zanatima, a onda je ubrzo shvatila da od ovog posla može i da se zarađuje. Dženita je verovala da ovaj zanat ima perspektivu.
-Od kožarstva se može i zarađivati, ne neki veliki novac, ali vrednije od toga je to što sam uspela da sačuvam ovaj zanat i ono što su naši stari nekada proizvodili i koristili, priča ona.
Dženita Lukač uspela je da pronađe svoje tržište. Trudila se danonoćno.
-Prodavala sam na pijaci, po centru, ali sam uvek želela da imam svoj dućan u gradu. I taj san sam ostvarila pa se u mojoj radnji mogu pronaći mnoge stare stvari koje sam sačuvala od zaborava, kao što su pustećije, čilimi, šamije sa ojicama… Bogu hvala, evo već skoro tri godine moj dućan radi, ponosno ističe.
Proces obrade kože od stoke nije lak. Da bi se napravila jedna pustećija potrebno je skoro mesec dana.
-Proces proizvodnje jedne pustećije traje 27 dana. Dranje, pranje, soljenje, sušenje, češljanje… Za jednu ženu ovaj zanat je veoma težak. Vidite i sami da ljudi danas posežu za modernim stvarima, malo koga interesuju stari zanati, ovaj starinski svet. Nekada se to više vrednovalo, današnja omladina malo zna o kožarstvu, ćilimarstvu, grnčarstvu i drugim starim zanatima. Zato ja pokrećem točak pa se trudim da mlade ljude upoznam sa ovim poslovima, navela je Dženita Lukač.
Dodala je da veruje da postoji potencijal da se u Novom Pazaru otvori kožara-pogon za preradu kože.
-Pešter je puna stoke ali ljudi bacaju kožu. Verujte mi, postoji potencijal da se ovde kod nas napravi jedna velika kožara. Idem korak po korak, ne može sve na brzinu. Po prirodi sam perfekcionista i volim da se držim pravila i normi. Najpre je za to potrebno obezbediti novac pa onda radnu snagu jer ovoj koži je potrebna ljubav, njoj treba neko ko će da je proizvodi sa ljubavlju. Cilj mi je da izvozimo proizvode od kože, kazala je ona.
Dženita Lukač pustećije proizvodi od kravlje, ovčije i kozije kože.
*Ovaj sadržaj nastao je u okviru projekta “Sačuvajmo zanate od zaborava-šansa za mlade”, koji, uz sufinansiranje Grada Novog Pazara, realizuje Novinska agencija Info Leader Media.
